Пред законом сви су једнаки, а да ли је то у пракси баш тако?
Када поднесете суду тужбу она мора бити у складу са одредбама Закона о парничном поступку. Прво што судија ради када прими тужбу, он испитује да ли испуњава законске услове. Уколико приликом претходног испитивања тужбе судија нађе да тужба не испуњава законом прописне услове, донеће решење и одбацити тужбу.
Пре него ли судија донесе решење о одбачају, дужан је да одржи рочиште на коме ће тужиоцу омогућити да се изјасни о одбацивању тужбе (члан 294 став 2 Закона о парничном поступку).
Од суда до суда, од судије до судије, оваква одредба Закона о парничном поступку се различито тумачи и примењује, то ствара правну несигурност, доводи грађане у неравноправни положај и крши право на правично суђење. Овом питању различито присупају, не само, првостепени судови, већ и судови који одлучују о жалбама на решење о одбачају тужбе.Применом овакве одредбе закона, креирају се непотребни трошкови, како за странке, тако и за суд. Примена ове одредбе доводи до одржавања рочишта, на које се позива само тужилац, што је супротно основним начелима парничног поступка.
Разлог због којег судови различито примњују ову одредбу и због којег је створена правна несигурност је неусклађеност наведене одредбе са осталим одредбама Закона. Форум судија Србије је у циљу заштите права грађана на правично суђење и у циљу ефикаснијег и јефтинијег поступања суда, предложио да се спорна одредба члана 294 став 2 закона о парничном поступку избрише из закона или да се приступи опсежним и озбиљним изменама закона како би се дао одговор на сва спорна питања која ова одредба ствара.
0 КОМЕНТАРА
ОСТАВИ КОМЕНТАР